Сектори

Јавно предузеће је организовано тако да своје делатности врши ефикасно, успешно, рационално и квалитетно, све са циљем да обезбеди остваривање општег интереса. Сходно томе, предузеће је подељено на 4 организационе јединице – сектора.
   

1. ОРГАНИЗАЦИОНА ЈЕДИНИЦА – ПАРКОВИ

Организациона јединица Комунално одржавање – Паркови врши комуналну делатност, одржавање зеленила и чистоће, на површинама јавне намене које се налазе на заштићеном подручју, као и јавних зелених површина дуж обала Палићког, Крвавог и Лудашког језера. Делокруг рада је и производња садног материјала, дрвећа и жбуња у расаднику, гајење аутохтоних врста које су неопходне за потребе садње на заштићеним подручјима, као и неинвазивне алохтоне врсте и декоративне форме. 
   

2. ОРГАНАЗАЦИОНА ЈЕДИНИЦА - ЗАЈЕДНИЧКИ ПОСЛОВИ

Рад организационе јединице заједнички послови се спроводи у три области и то: општи послови, набавка и рачуноводствено – финансијска. Општи сектор извршава послове пословног секретара, кадровске послове и учествује у техничкој изради планова, програма и извештаја о реализацији истих. Сектор набавке води целокупну документацију везану за планирање, праћење и реализацију набавке роба, производа, радова и услуга. Рачуноводствено-финанцијски сектор обавља послове израде програма пословања предузећа, брине о пословним финансијама и спроводи потребне активности за прибављање или пласирање финансијских средстава.
   

3. ОРГАНИЗАЦИОНА ЈЕДИНИЦА - ПОЉОЧУВАРСКА СЛУЖБА

Обрадиво земљиште је један од најважнијих природних ресурса. Пољочуварска служба ради на заштити пољопривредног земљишта, процени ситуације, праћењу наводњавања и стања одводних канала, проверавању да ли постоји незаконита окупација, посебно у случају јавног земљишта, заштити усева и засада на пољопривредном земљишту од пољске штете и номадске испаше; заштита пољопривредног земљишта, пољских путева и канала за одводњавање и наводњавање од неконтролисаног ширења корова и парложне траве.
   

4. ОРГАНИЗАЦИОНА ЈЕДИНИЦА - ЗАШТИТА ПРИРОДЕ

Организациона јединица заштите природе надлежна је за примену свих процедура и упутстава који се односе на делокруг рада усклађен са Законом о заштити природе. У делокруг рада спада и сарадња са стручним и научним институцијама у оквиру реализације активности из Планова управљања, али и научних и стручних истраживања која се одвијају на заштићеним подручјима. Ту је и одржавање контаката и сарадња, по питањима управљања заштићеним подручјима, са другим управљачима. Такође и развијање међународне сарадње са субјектима из области заштите природе.

Лудашко језеро је комплекс влажних станишта који садржи отворене водене површине, тршћаке, и ране врсте травних заједница.
Степско језеро Лудаш, величине 328 хектара је јединствено у Србији.

Прочитајте више

Делатност

Јавно предузеће основано је ради обављања делатности од општег интереса - управљања заштићеним подручјима, у складу са актима о заштити, донетим на основу закона којим се регулише заштита природе, а којима је јавно предузће одређено за управљача.

Чуварска служба

Непосредни надзор на заштићеном подручју врши чуварска служба коју обезбеђује управљач, преко чувара заштићеног подручја

Пољочуварска служба

Пољочуварска служба послује тек од јуна 2016. године. Пољочуваска служба се тренутно састоји од десет чланова: осам пољочувара, координатора и руководиоца.

Расадник

Расадник цвећа и дендроматеријала на Палићу постоји у склопу Великог парка још од друге половине XИX века (1862. год.) када је формиран за потребе парка који је подигнут 1842. године.

Посетилачка стаза Лудаш - ЧУРГО Западна стаза

Лудашко језеро се налази на северу Војводине на територији општине Суботица у близини државне границе са Мађарском. На обали језера су смештена насеља Лудаш- Шупљак, Хајдуково и Носа.

Посетилачка стаза Лудаш - КИРЕШ Источна стаза

Природна вегетација у Специјалном резервату природе „Лудашко језеро“ је опстала само у виду мање-више изолованих острваца унутар пољопривредног предела.

Посетилачка стаза у СРП "Селевењске пустаре"

Некада традиционално виноградског подручје, које је користило климатске и геолошке предности пешчарске подлоге данас има много више воћњака.