Специјални резерват природе "Лудашко језеро"

Рамсарска конвенција

Конвенција влажним подручјима је међународни споразум који обезбеђује оквир за националне активности и међународну сарадњу у заштити и одрживом коришћењу влажних подручја и њихових ресурса.

91_1.jpg

Потписана је у иранском граду Рамсару 1971. године и ступила на снагу 1975. године. То је једини светски споразум који се бави одређеним екосистемом. Чланице/потписнице ове конвенције су из свих географских региона наше планете.

Рамсарска конвенција под влажним подручјем подразумева врло широко дефинисан појам: мочваре, баре, језера, реке, влажне ливаде и тресетишта, делте и плавна подручја, морске обале и подручја, мангрове и коралне гребене као и људским радом створене рибњаке, акумулације и солане.

Циљеви Рамсарске конвенције

Где год је могуће, влажна подручја треба да буду обновљена и рехабилитована.

Влажна подручја треба да буду заштићена тако да се обезбеди њихово мудро коришћење.

Значај влажних подручја

Влажна подручја пружају основне еколошке услуге и регулатори су водних режима и извор су биодиверзитета. Она су значајан ресурс са економским, научним, културним и рекреационим вредностима.

Влажна подручја играју значајну улогу у прилагођавању и ублажавању климатских промена.

Тренд смањивања и губитак влажних подручја узрокује озбиљне, често ненадокнадиве, штете животне средине у обезбеђивању еколошких услуга ових екосистема.

Шта је мудро коришћење

У средишту рамсарске филозофије је концепт мудрог коришћења који се у Конвенцији дефинише као „одржавање еколошког карактера влажних подручја примењивањем екосистемског приступа у контексту одрживог развоја“. То значи да се управљање водама и стаништима ослања на еколошке параметре и да се подржавају традиционални видови коришћења са циљем стимулисања развоја локалног становништва.

Лудашко језеро је постало Рамсарски локалитет још 1977. године, међу првима у некадашњој Југославији, заједно са Скадарским језером и Обедском баром.

Лудашко језеро је комплекс влажних станишта који садржи отворене водене површине, тршћаке, и ране врсте травних заједница.
Степско језеро Лудаш, величине 328 хектара је јединствено у Србији.

Прочитајте више

Делатност

Јавно предузеће основано је ради обављања делатности од општег интереса - управљања заштићеним подручјима, у складу са актима о заштити, донетим на основу закона којим се регулише заштита природе, а којима је јавно предузће одређено за управљача.

Чуварска служба

Непосредни надзор на заштићеном подручју врши чуварска служба коју обезбеђује управљач, преко чувара заштићеног подручја

Пољочуварска служба

Пољочуварска служба послује тек од јуна 2016. године. Пољочуваска служба се тренутно састоји од десет чланова: осам пољочувара, координатора и руководиоца.

Расадник

Расадник цвећа и дендроматеријала на Палићу постоји у склопу Великог парка још од друге половине XИX века (1862. год.) када је формиран за потребе парка који је подигнут 1842. године.

Посетилачка стаза Лудаш - ЧУРГО Западна стаза

Лудашко језеро се налази на северу Војводине на територији општине Суботица у близини државне границе са Мађарском. На обали језера су смештена насеља Лудаш- Шупљак, Хајдуково и Носа.

Посетилачка стаза Лудаш - КИРЕШ Источна стаза

Природна вегетација у Специјалном резервату природе „Лудашко језеро“ је опстала само у виду мање-више изолованих острваца унутар пољопривредног предела.

Посетилачка стаза у СРП "Селевењске пустаре"

Некада традиционално виноградског подручје, које је користило климатске и геолошке предности пешчарске подлоге данас има много више воћњака.