уторак, 29. децембар 2015.

Mere aktivne zaštite uz pomoć podolskog govečeta

Ovih dana je, nakon više godina od kako ova ideja postoji, na Paliću započeto sa merama aktivne zaštite uz pomoć podolskog govečeta.
Za početak, šest jedinki ove autohtone rase se trenutno nalazi na lokalitetu Malo pojilo, gde će se ispaša odvijati tokom cele godine. U planu je da se, ukoliko se ovo pokaže kao efikasan način održavanja staništa,isti model primenjuje i na drugim lokalitetima na Paliću i u drugim zaštićenim područjima. Time će, osim što se sprovode mere aktivne zaštite, zbog atraktivnosti ovih životinja, biti obogaćena i ekoturistička ponuda Palića.

Podolsko goveče je veoma pogodno za održavanje zaštićenih travnih staništa i revitalizaciju močvarnih staništa, jer nije preterano zahtevno i rado se hrani mladom trskom. Ovde se radi o suzbijanju trske na vlažnim livadama, gde ona ima invazivan karakter, menjajući karakter prirodnih staništa, zbog čega nam je cilj da je iz tog dela eliminišemo. Radi se uglavnom o trsci lošeg kvaliteta, čije košenje i  ekonomska eksploatacija nisu isplativi, naročito što je suzbijanje najefikasnije kada se trska eliminiše u zelenoj fazi. Već naredne godine očekujemo da će se videti prvi rezultati – potiskivanje trske i revitalizacija  močvarne i slatinske livade.

Treba napraviti razliku između suzbijanja trske na vlažnim livadama i upravljanje tršćacima vodenih staništa, gde nam je cilj upravo suprotan - da redovnim košenjem, koje se obavlja pomoću namenskog amfibijskog kombajna, pospešujemo rast tršćaka i na taj način revitalizujemo životne zajednice.

Aktivnosti su sufinansirane od strane Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, preko projekta Unapređenje stanja staništa – realizacija mera aktivne zaštite prirode ispašom autohtonih rasa goveda na području PP „Palić“, uz podršku Grada Subotice, kao deo mera u okviru Plana za unapređenje ekološkog stanja Palićkog jezera i njegove okoline.

Podolsko goveče potiče direktno od Evropskog divljeg govečeta (Bos primigenius). Ova i njima slična goveda bila su raširena u prošlosti na ogromnom prostoru od Ruskih stepa do severnog Jadrana. Gajena su u Podoliji (otuda im ime, oblast u Ukrajini), Voliniji, Galiciji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Vojvodini i Slavoniji. Međutim u 18. i 19. veku smanjuju se površine pašnjaka na kojima se ona gaje zbog širenja oranica, neodrživog gazdovanja i ubrzane industrijalizacije, pa se tako ova rasa našla gotovo na rubu opstanka. Prema statusu ugroženosti danas, podolsko goveče u Republici Srbiji se ubraja u grupu ugroženo održive rase. To znači da je rasa ugrožena, ali da su preduzete aktivnosti na njenoj konzervaciji i očuvanju.