Park prirode „Palić”

Mere aktivne zaštite na Malom pojilu

Već više od godinu dana se na Paliću ostvaruje dugogodišnja ideja upravljača ovog zaštićenog područja – ispaša autohtonom rasom goveda - jedinkama podolskog govečeta.

98_4.jpg

Pod uticajem promene vodnog režima i drugih ekoloških faktora, sukcesija ekosistema je uzela maha i bez kontrolisanih aktivnosti na sprovođenju mera aktivne zaštite, neminovno je propadanje značajnih staništa. Priliv velike količine organskih soli, izmenjeni uslovi biotopa i neadekvatno održavanje, doveli su do stvaranja pogodnih uslova za razvoj trske (Phragmites communis), koja je sada na ovom području dominantna vrsta. U cilju usporavanja ovog procesa, upravljač godinama sprovodi mere aktivne zaštite prirode - košenjem, kako bi se omogućio opstanak retkim i ugroženim vrstama, kao i očuvanje staništa.

Prošle godine se revitalizacija  ispašom na lokalitetu „Malo pojilo“ - većim delom u II, a manjim u III stepenu zaštite u okviru Parka prirode „Palić“ - odvijala izuzetno dobro. Prostor vlažne (močvarne) livade na koju se nadovezuje slatinska livada, a na višim terenima  nastavlja stepa) se uspešno revitalizuje. Od 2015. godine lokalitet je оgrаđen, isprеd оgrаdе je pоstаvljen еlеktrični pаstir i konstruisana je jedna nаdstrеšnica (mоntаžna – prеnоsiva), gdе se stоkа sklаnjа оd nеpоvоlјnih mеtеоrоlоških uslоvа. Krajem 2015.  puštena je šest jedinki sivih goveda (podolsko goveče - Bos primigenius taurus hungaricus), i već su uočene značajne razlike u odnosu na prethodni izgled terena – značajno smanjenje količine trske usled ispaše. Ispаšа se rеаlizovala tоkоm cеlе 2016. gоdinе i pokazala se kао veoma еfikаsаn nаčin оdržаvаnjа stаništа. Trska je skoro u potpunosti nestala sa terena, pojavile su se i biljke karakteristične za pomenuta staništa - zabeleženi su primerci velikog kaćuna (Anacamptis laxiflora) – strogo zaštićene vrste. Identifikovane su i jedinke indikatorskih vrsta slatina i to iz svih očekivanih grupa biljaka i životinja.

Iz istorijskih izvora je poznato da ekološka povezanost goveda i travnih zajednica traje već hiljadama godina. Podolsko goveče je postalo najznačajnija rasa za održavanje zaštićenih travnih staništa i revitalizaciju močvarnih staništa, jer nije preterano zahtevno i rado se hrani mladom trskom. Već naredne godine očekujemo da će se i kod nas videti prvi rezultati – potiskivanje trske i revitalizacija  močvarne i slatinske livade. U planu je da se ispaša realizuje tokom cele godine i, ukoliko se pokaže kao efikasan način održavanja staništa, da se isti model primenjuje i na drugim lokalitetima na Paliću i u drugim zaštićenim područjima. Pored ciljeva koji se odnose na aktivnu zaštitu prirode, projekat će zbog velike atraktivnosti ovih životinja obogatiti i ekoturističku ponudu Palića.

Inače, podolsko goveče potiče direktno od Evropskog divljeg govečeta (Bos primigenius Bojanus). Ova i njima slična goveda bila su raširena u prošlosti na ogromnom prostoru od Ruskih stepa do severnog Jadrana. Gajena su u Podoliji (otuda im ime, oblast u Ukrajini), Voliniji, Galiciji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Vojvodini i Slavoniji. Međutim u 18. i 19. veku smanjuju se površine pašnjaka na kojima se ona gaje zbog širenja oranica, neodrživog gazdovanja i ubrzane industrijalizacije, pa se tako ova rasa našla gotovo na rubu opstanka. Prema statusu ugroženosti danas, podolsko goveče u Republici Srbiji se ubraja u grupu ugroženo održive rase. To znači da je rasa ugrožena, ali da su preduzete aktivnosti na njenoj konzervaciji i očuvanju.

98_1.jpg

98_2.jpg

98_3.jpg

98_5.jpg

Ludaško jezero je kompleks vlažnih staništa koji sadrži otvorene vodene površine, tršćake, i rane vrste travnih zajednica.
Stepsko jezero Ludaš, veličine 328 hektara je jedinstveno u Srbiji.

Pročitajte više

IPA Projekti

IPA projekt održivog upravljanja sliva Palić-Ludaš

Ribarska područja

Ribarsko područje se nalazi u sklopu zaštićenog područja Park prirode „Palić“.

Galerija slika

Priroda, životinje, ljudi.

Visitorski centar

Vizitorski centar, na obali ludoškog jezera u naselju Hajdukovo, nastala je u okviru Interreg programa.

Delatnosti

Javno preduzeće osnovano je radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa - upravljanja zaštićenim područjima, u skladu sa aktima o zaštiti, donetim na osnovu zakona kojim se reguliše zaštita prirode, a kojima je javno preduzće određeno za upravljača.

Čuvarska služba

Neposredni nadzor na zaštićenom području vrši čuvarska služba koju obezbeđuje upravljač, preko čuvara zaštićenog područja

Poljočuvarska služba

Poljočuvarska služba posluje tek od juna 2016. godine. Poljočuvaska služba se trenutno sastoji od deset članova: osam poljočuvara, koordinatora i rukovodioca.

Rasadnik

Rasadnik cveća i dendromaterijala na Paliću postoji u sklopu Velikog parka još od druge polovine XIX veka (1862. god.) kada je formiran za potrebe parka koji je podignut 1842. godine.

Posetilačka staza Ludaš - ČURGO Zapadna staza

Ludaško jezero se nalazi na severu Vojvodine na teritoriji opštine Subotica u blizini državne granice sa Mađarskom. Na obali jezera su smeštena naselja Ludaš- Šupljak, Hajdukovo i Nosa.

Posetilačka staza Ludaš - KIREŠ Istočna staza

Prirodna vegetacija u Specijalnom rezervatu prirode „Ludaško jezero“ je opstala samo u vidu manje-više izolovanih ostrvaca unutar poljoprivrednog predela.

Posetilačka staza u SRP "Selevenjske pustare"

Nekada tradicionalno vinogradskog područje, koje je koristilo klimatske i geološke prednosti peščarske podloge danas ima mnogo više voćnjaka.